Редигована арбитражна одлука у предмету БАЦ 13/Б/2022

Редигована арбитражна одлука у предмету БАЦ 13/Б/2022

[featured_image]
Пријавите се
Download is available until [expire_date]
  • Version
  • Preuzmi 8
  • Veličina dokumenta 59.70 KB
  • Broj dokumenata 1
  • Datum 22/03/2023
  • Ažurirano 25/03/2023

Редигована арбитражна одлука у предмету БАЦ 13/Б/2022

Резиме арбитражне одлуке Београдског арбитражног центра у предмету БАЦ 13/Б/2022

I) Чињенице случаја
Странке у арбитражном поступку су закључиле посредством Продуктне берзе ад Нови Сад у јуну 2022. године уговор о куповини кукуруза одређеног квалитета. У уговору је био наведен рок испоруке у јуну 2022. године и примена Инцотермс 2020 ФЦА клаузуле (“Франко превозник”). Купац је преузео робу у складишту продавца, без коришћења могућности да изврши контролу преузете робе. Истог дана утврђује да кукуруз садржи жижак и контактира продавца ради договора око умањења цене, одложеног плаћања или враћања робе уз сношење трошкова транспорта од стране продавца. Продавац то одбија, те купац задржава робу и плаћа умањену цену са закашњењем. Уговорне стране су имале и неколико пословних односа пре спорног односа. Продавац иницира медијацију пред Продуктном берзом која се завршава без успеха. Стога, покреће арбитражу на основу Правилника Београдског арбитражног центра о решавању берзанских спорова захтевајући исплату разлике између плаћеног и дугованог износа, законску затезну камату, уговорну казну и накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе. У арбитражном поступку се постављају следећа правна питања: и) да ли је продавац испоручио робу у складу са уговором, односно да ли је роба имала материјалне недостатке; ии) да ли је купац изгубио право на приговор несаобразности робе услед начина контроле робе; иии) које су правне последице у вези са претходно наведеним питањима.

II) Арбитражни споразум
Надлежност БАЦ-а за решавање овог спора се заснива на Уговорима о чланству закљученим са Продуктном берзом, Правилима пословања Продуктне берзе и Правилником БАЦ-а о решавању берзанских спорова, у складу са Законом о арбитражи. Чланом 11 став 3 Правила пословања Продуктне берзе прописано је да Уговор о чланству садржи: „изјаву члана да у случају спора у вези трансакција закључених на Продуктној берзи прихвата решавање спора путем Посредовања и Берзанске арбитраже коју спроводи Београдски арбитражни центар“. Тужилац и тужени су са Продуктном берзом закључили Уговоре о чланству, који садрже наведену клаузулу. Одредба члана 95 став 1 Правила Пословања, наводи да: „у случају да спор између чланова у вези са трговањем на Продуктној берзи не буде решен Посредовањем (у складу са чланом 94 Правила), такав спор ће се решавати берзанском арбитражом која је организована на Београдском арбитражном центру и врши се у складу са актима Београдског арбитражног центра“. Тужилац је у тужби навео да је БАЦ надлежан да спроведе арбитражу у овом предмету, а тужени у одговору на тужбу није оспорио надлежност БАЦ-а. Тужилац и тужени су навели у својим поднесцима да спор нису коначно решили посредовањем пред Продуктном берзом.

 

III) Ток арбитражног поступка

По уплати регистрационе таксе, тужба са прилозима је достављена туженом, који се пре истека рока за одговор изјаснио на наводе из тужбе, оспоравајући их. Председница БАЦ-а је именовала арбитра појединца на основу својих овлашћења из члана 16 став 1(а) Правилника БАЦ-а о решавању берзанских спорова. Арбитар је одржао усмену расправу где су испитани сведоци обе странке у поступку. У року за доношење одлуке (4 месеца од конституисања арбитражног суда) арбитар појединац је донео коначну арбитражну одлуку.

IV) Арбитражна одлука

Арбитражном одлуком од 9. децембра 2022. године, арбитар појединац је одбио све тужбене захтеве тужиоца и обавезао га на исплату трошкова арбитраже туженом.

У оквиру првог питања, да ли је роба имала материјалне недостатке, арбитар појединац је утврдио да је роба која је била предмет уговора имала жижак у моменту предаје, што је чини робом која није у складу са уговореним квалитетом, односно робом са материјалним недостацима. Арбитар појединац је установио да отрпемница и фактура која је пратила робу нису доказ о усаглашености робе са условима из уговора, а као доказ да је роба имала недостатак, а да тужилац није пружио доказ о супрорном, служи и изјава сведока тужиоца коју су навели да није рађена контрола робе из складишта тужиоца пре испоруке робе туженом, па чак и да је вршена фумигација на наведеном кукурузу на присуство инсеката. Тужени је приложио и видео снимак где се види присуство жижка, као и доказе да је извршена контрола у две различите компаније које су такође утврдиле присуство жижка. Докази које је поднео тужилац, фактуре испоручене другим купцима где није било примедаба у погледу квалитета робе, арбитар појединац није прихватио јер је установљено да се кукуруз није испоручивао из истог складишта тим купцима и туженом.

На друго питање, да ли је правилан аргумент тужиоца да је тужени изгубио право на приговор несаобразности робе јер није извршио контролу робе путем контролне куће приликом њеног преузимања, арбитар појединац одговара негативно. Правила Пословања не регулишу питање евентуалног губитка права на истицање приговора несаобразности робе, нити приговор на скривене мане робе, на које се позива тужени (само регулишу начин провере саобразности робе, али не и правне последице пропуштања такве контроле). Такође, ни уговорена ФЦА клаузула не регулише питање истицања приговора несаобразности или губитка права, већ регулише питања ризика случајне пропасти или оштећења ствари, што није предмет овог спора, па се на основу те клаузуле не може закључити да је купац евентуално изгубио право на истицање приговора. Стога, арбитар појединац консултује правила Закона о облигационим односима, те утврђује да ли у овом спору има места аргументацији да се радило о скривеним недостацима. Арбитар појединац утврђује да су скривени недостаци они који нису могли бити откривени уобичајеним прегледом, што је био случај у овом спору, те да је тужени испунио своју обавезу да одмах обавести тужиоца о томе да роба има скривени недостатак јер је то урадио у року од пар сати. Даље, уговорне стране нису ни експлицитно уговориле губитак таквог права кроз институт „Уговорног ограничења или искључења продавчеве одговорности за материјалне недостатке” у свом уговору, што је могуће уз примену Закона о облигационим односима. Додатно, сматра да је тужилац, на основу доказа и исказа сведока, у најмању руку могао знати да роба може имати недостак. Закључује да чињеница да тужени није извршио своју обавезу прегледа робе путем контролне куће одмах током утовара, може да има само значење да је тужени прекршио једну од својих обавеза из уговора, што би тужиоцу дало неко право да истакне ту повреду и даље тражи накнаду штете, према општим правилима облигационог права, што овде тужилац нити тражи нити потражује неки износ по том основу.

У оквиру последњег питања, правних последица у вези са претходна два питања, Арбитар појединац закључује да је чињење туженог, као купца, било у складу са Законом о облигационим односима, те да је тужени имао право на умањење цене према односу вредности ствари без недостатка и вредности са недостатком, у време закључења уговора. Тужени је неколико дана након преузимања робе предложио да се предметна роба врати тужиоцу, уз надокнаду трошкова превоза, да снизи цену на име умањеног квалитета робе, трошкова превоза и трошкова третирања кукуруза инсектицидима или да тужени задржи робу, да је о свом трошку третира против жижка, уз измену услова плаћања односно померања рока плаћања. Тужилац то није прихватио, те је захтевао уговорну казну на име раскида закључнице. Арбитар појединац закључује да је тужени поступио у складу са својим правима из Закона о облигационим односима јер је након неприхватања могућности испуњења уговора, исплатио уговорну цену, а да тужилац није оспорио износе на основу којих је цена умањена.