Redigovana arbitražna odluka u predmetu broj 4/2016

Redigovana arbitražna odluka u predmetu broj 4/2016

  • Version
  • Preuzmi 8
  • Veličina dokumenta 383 KB
  • Broj dokumenata 1
  • Datum 25/02/2020
  • Ažurirano 30/11/2020

Rezime arbitražne odluke Beogradskog arbitražnog centra u predmetu broj BAC 4/2016

I)        Činjenično stanje

Stranke u arbitražnom postupku su juna 2016. godine zaključile Ugovor o pružanju konsultantskih usluga, kojim se tužilac obavezao da tuženom pruža konsultantske i povezane usluge u vezi s eventualnim zaključenjem ugovora o kupoprodaji udela u jednom privrednom društvu između tuženog i trećeg lica. Ugovorom je bio predviđen honorar za konsultantske usluge tužioca, određen po satnici, i to u iznosu od 250 evra po satu. Takođe, ugovoreno je da će se naplata za pružene usluge vršiti tako što će tužilac tuženom izdavati račune sa specifikacijom izvršenih usluga u dinarskoj protivvrednosti na dan izdavanja računa, te da će svi računi dospevati na naplatu u roku od osam dana od prijema.

Po izvršenju ugovorenih usluga, tužilac je izdao račun tuženom, zajedno sa specifikacijom usluga koje mu je pružio, u skladu s Ugovorom. Ukupan iznos na koji je glasio račun dobijen je sabiranjem pojedinačnih iznosa pruženih usluga u evrima, te obračunom ukupnog iznosa prema prodajnom kursu tužiočeve poslovne banke na dan fakturisanja, budući da je takav način obračuna iznosa u dinarsku protivvrednost bila tužiočeva uobičajena praksa. Tužilac je tuženom račun poslao poštom i imejlom na adresu koju je tuženi koristio, a potom je tuženom poslao još dve opomene. Kako se tuženi nije izjašnjavao niti je svoj dug izmirio, tužilac se odlučio da pokrene predmetni arbitražni postupak radi ostvarivanja svog potraživanja.

II)     Arbitražni sporazum

Ugovor o pružanju konsultanstkih usluga, zaključen između tužioca i tuženog, sadržao je sledeću arbitražnu klauzulu:

„Svi sporovi koji nastanu iz ovog Ugovora ili u vezi sa njim konačno se rešavaju arbitražom organizovanom u skladu s Pravilnikom Beogradskog arbitražnog centra (Beogradska pravila).

Sporove rešava jedan arbitar. Sedište arbitraže je u Beogradu. Jezik arbitražnog postupka je srpski. Merodavno materijalno pravo je pravo Republike Srbije.“

III)  Tok arbitražnog postupka

Po uplati registracione takse od strane tužioca, tužba s prilozima dostavljena je tuženom, s pozivom da se u ostavljenom roku izjasni na navode tužbe, što tuženi nije uradio, te je Predsednica BAC-a imenovala arbitra pojedinca u skladu s članom 16, stavom 2 Pravnilnika BAC-a. Arbitar pojedinac pozvao je tužioca da dopuni navode iz tužbe, te zakazao ročište za usmenu raspravu. Iako je tuženi primio zaključak arbitra, nije pristupio usmenoj raspravi, koja je održana u njegovom odsustvu. Kako se tuženi ni u daljem toku postupka nije izjasnio po pitanju navoda iz tužbe, arbitar pojedinac doneo je odluku na osnovu navoda iz tužbe, izvedenih dokaza kao i rezultata raspravljanja na ročištu za usmenu raspravu, ceneći dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnoj oceni, u skladu s članom 27, stavom 2 Pravilnika BAC-a.

IV)     Arbitražna odluka

Arbitražnom odlukom od 19. juna 2017. godine, arbitar pojedinac delimično je usvojio tužbeni zahtev tužioca, te obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove arbitražnog postupka.

U obrazloženju odluke, arbitar pojedinac istakao je da tužilac nema pravo na dinarsku protivvrednost svog potraživanja prema prodajnom kursu svoje poslovne banke, iako je to njegova uobičajena praksa, već po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja računa. Arbitar pojedinac ustanovio je da povodom referentnog kursa u Ugovoru o pružanju konsultanstkih usluga nije postojala saglasnost volja ugovornih strana, jer je u Ugovoru bilo navedeno samo da će se plaćanje vršiti u dinarskoj protivvrednosti, te je, po mišljenju arbitra pojedinca, posredi pitanje tumačenja nejasne odredbe ugovora, odnosno stvar ocene šta je zaista bila namera ugovornih strana, u skladu s članom 99, stavom 2 Zakona o obligacionim odnosima.

Takođe, utvrdivši da je sadržaj Ugovora bio unapred pripremljen i predložen od strane tužioca, arbitar pojedinac je ustanovio da ga pravilo contra proferentem iz člana 100 Zakona o obligacionim odnosima ovlašćuje da nejasnu odredbu tumači u korist tuženog, te je zaključio da se mora primeniti obračun nagrade u evrima u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije kao povoljniji za tuženog od obračuna prema prodajnom kursu poslovne banke tužioca.

Konačno, arbitar pojedinac istakao je u obrazloženju odluke da je tuženom u potpunosti bilo obezbeđeno pravo na saslušanje u ovom postupku, tj. mogućnost da u njemu učestvuje, i to na pravičan način. Naime, arbitar je napomenuo da pasivnost tuženog u toku postupka svakako ne znači da tuženi automatski priznaje tužbeni zahtev, ili samo navode tužioca, ali da se u tom slučaju postupak svejedno nastavlja, što je predviđeno članom 12, stavom 7 Pravilnika BAC-a, jer odbijanje prijema tužbe i/ili zaključaka od strane tuženog ima značaj fikcije da je tužba, odnosno zaključak dostavljen, u skladu s članom 6, stavom 6 Pravilnika BAC-a. Samo po sebi, neosporavanje neke tvrdnje protivnika ne znači da postoji fingirano priznanje tvrdnje, kao što je to slučaj sa parničnim postupkom, ali neizjašnjavanje, odnosno neosporavanje spada u rezultat raspravljanja, i u zavisnosti od konteksta može biti dovoljan razlog da se tvrdnja protivnika oceni kao istinita.