Redigovana arbitražna odluka u predmetu BAC 5/2018

Redigovana arbitražna odluka u predmetu BAC 5/2018

  • Version
  • Preuzmi 4
  • Veličina dokumenta 290 KB
  • Broj dokumenata 1
  • Datum 31/07/2020
  • Ažurirano 30/11/2020

Rezime arbitražne odluke Beogradskog arbitražnog centra u predmetu broj BAC 5/2018

I) Činjenice slučaja

Stranke u arbitražnom postupku su jula 2015. godine zaključile Ugovor o pružanju konsultantskih usluga, kojim se tužilac obavezao da će tuženima pružati konsultantske i povezane usluge u vezi s pripremnim radnjama povodom nameravanog raspolaganja imovinom privrednog društva – tuženog prvog reda, kao i povodom nameravane prodaje i prenosa udela tuženog drugog reda u tuženom prvog reda. Tuženi drugog reda bio je direktor tuženog prvog reda u trenutku zaključenja Ugovora. Ugovorom je bio predviđen honorar za konsultantske usluge tužioca, određen po satnici, čije je plaćanje bila obaveza tuženog prvog reda, pri čemu je predviđeno i plaćanje posebne naknade u slučaju uspešne realizacije poslova koji su predmet konsultantskih usluga (success fee).

Početkom januara 2017. godine, tužilac i tuženi drugog reda, koji u ovom trenutku nije više bio zakonski zastupnik tuženog prvog reda, ali jeste bio njegov jedini član, zaključili su Sporazum o priznanju duga, kojim je tuženi drugog reda priznao i potvrdio da tužilac, po osnovu Ugovora, ima potrživanje prema tuženom prvog reda. Nekoliko meseci kasnije, tužilac i tuženi drugog reda zaljučili su još jedan Sporazum o priznanju duga, kojim se menja iznos duga u odnosu na dug čije je priznanje bilo predmet sporazuma zaključenog u januaru 2017. godine i određuje dinamika isplate duga, tako što će tužilac tuženom drugog reda izdavati mesečne račune radi isplate u ratama, a tuženi drugog reda preuzeo je obavezu da račune plaća u roku od 8 dana. Kako tuženi drugog reda nije u roku izmirio obeveze po dospelim ratama, tužilac se odlučio da pokrene predmetni arbitražni postupak radi naplate svog potraživanja.

II) Arbitražni sporazum

Ugovor o pružanju konsultanstkih usluga, zaključen između tužioca i tuženih, sadržao je sledeću arbitražnu klauzulu:
„Svi sporovi koji nastanu iz ovog Ugovora ili u vezi sa njim konačno se rešavaju pred arbitražom organizovanom u skladu sa Pravilnikom Beogradskog arbitražnog centra (Beogradska pravila). Spor rešava arbitar pojedinac. Sedište arbitraže je u Beogradu. Jezik arbitražnog postupka je srpski. Merodavno materijalno pravo je pravo Republike Srbije.“

III) Tok arbitražnog postupka

Po uplati registracione takse od strane tužioca, tužba s prilozima dostavljena je tuženima, s pozivom da se u ostavljenom roku izjasne na navode tužbe, što tuženi nisu uradili, te je Predsednica BAC-a imenovala arbitra pojedinca u skladu s članom 16, stav 2 Pravnilnika BAC-a. Arbitar pojedinac zakazao je ročište za usmenu raspravu. Iako su tuženi primili zaključak arbitra, nisu pristupili usmenoj raspravi, koja je održana u njihovom odsustvu. Kako se tuženi ni u daljem toku postupka nisu izjasnili po pitanju navoda iz tužbe, arbitar pojedinac doneo je odluku na osnovu navoda iz tužbe, izvedenih dokaza, kao i rezultata raspravljanja na ročištu za usmenu raspravu, ceneći dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnoj oceni, u skladu s članom 27, stav 2 Pravilnika BAC-a.

IV) Arbitražna odluka

Arbitražnom odlukom od 21. decembra 2018. godine, arbitar pojedinac je usvojio glavni zahtev tužioca za plaćanje naknade po osnovu izvršenih konsultantskih usluga, te je obavezao tužene da tužiocu solidarno isplate dosuđeni iznos na ime glavnog duga, s opredeljenom zateznom kamatom. Arbitar pojedinac obavezao je tužene da tužiocu solidarno nadoknade i troškove arbitražnog postupka, pri čemu je odbio tužiočev zahtev da se na iznos dosuđenih troškova arbitraže računa kamata od dana kada su ti troškovi nastali.

U obrazloženju odluke, arbitar pojedinac je istakao da Sporazum o priznanju duga, koji su zaključili tužilac i tuženi drugog reda povodom duga tuženog prvog reda po osnovu izvršenih usluga iz Ugovora o konsultantskim uslugama, jedino može imati prirodu pristupanja dugu u smislu člana 451 Zakona o obligacionim odnosima, naročito imajući u vidu da tuženi drugog reda u trenutku zaključenja Sporazuma o priznanju duga nije bio zakonski zastupnik tuženog prvog reda, te nije mogao svojom izjavom volje obavezati tuženog prvog reda. Uprkos tome, arbitar pojedinac zaključio je da je, imajući u vidu činjenicu da je tuženi drugog reda u vreme potpisivanja Sporazuma o priznanju duga bio jedini član tuženog prvog reda, kao i činjenicu da je tuženi drugog reda u periodu pružanja usluga od strane tužioca bio direktor i jedini član tuženog prvog reda, tuženi drugog reda imao je neposredna saznanja o tužiočevom potraživanju, te njegova izjava u Sporazumu o priznanju duga, kojom tvrdi da njegovo zavisno društvo, tuženi prvog reda, ima dugovanja prema tužiocu, ima odgovarajuću dokaznu vrednost. Stoga, arbitar pojedinac obavezao je tužene da tužiocu solidarno isplate iznos dospelog duga, s pripadajućom kamatom.

S druge strane, povodom zahteva tužioca da mu tuženi solidarno nadoknade troškove arbitražnog postupka, uključujući izdatke za registracionu taksu, predujam administrativnih troškova i troškova za rad arbitra, kao i troškove zastupanja od strane advokata, arbitar pojedinac prvo je konstatovao da Pravilnik BAC-a ne sadrži kriterijum za određivanje naknade troškova arbitražnog postupka, već samo predviđa da se u arbitražnoj odluci o troškovima mora odlučiti, prema članu 37, stav 3 Pravilnika BAC-a. Iz toga proističe, što je u skladu s uobičajenom arbitražnom praksom, da arbitražni sud sam određuje kriterijum po kojem će odlučiti o pitanju, te da u predmetnom sporu treba analogno primeniti kriterijum uspeha u sporu iz člana 153 Zakona o parničnom postupku. U skladu s tim, kako tužilac u predmetnom postupku nije uspeo samo u neznatnom delu svog zahteva, arbitar pojedinac našao je da je zahtev tužioca osnovan i da tužilac ima pravo na punu naknadu troškova arbitražnog postupka.

Međutim, arbitar pojedinac istakao je da tužilac nema pravo da potražuje isplatu kamate na iznos troškova arbitražnog postupka od dana kada su ti troškovi učinjeni, te je odbio ovaj deo zahteva tužioca. Po mišljenju arbitra pojedinca, zaključivanjem arbitražnog sporazuma i saglašavanjem sa primenom Pravilnika BAC-a, tužilac je unapred prihvatio svoju obavezu da plati registracionu taksu prilikom podnošenja tužbe, kao i obavezu da predujmi administrativne troškove i troškove za rad arbitra pojedinca. Tek od donošenja arbitražne odluke, u skladu s navedenim principom da stranka koja izgubi spor ima obavezu da drugoj stranci naknadi troškove postupka, tužilac stiče pravo na naknadu troškova arbitražnog postupka, pa tek ako tuženi ne izvrše korespondentnu obavezu na vreme, tužilac ima pravo na zateznu kamatu od dana donošenja odluke do dana isplate.