Redigovana arbitražna odluka u predmetu BAC 3/2015

Redigovana arbitražna odluka u predmetu BAC 3/2015

  • Version
  • Preuzmi 10
  • Veličina dokumenta 0.00 KB
  • Broj dokumenata 1
  • Datum 09/02/2017
  • Ažurirano 30/11/2020

Rezime arbitražne odluke Beogradskog arbitražnog centra u predmetu broj BAC 3/2015

I) Činjenice slučaja

Stranke su aprila 2015. g. zaključile protokol o priznanju i isplati duga, kojim je utvrđen iznos duga tuženog prema tužiocu po osnovu isporučene robe i ugovoren način isplate duga. Navedenim protokolom, stranke su se sporazumele da tužilac tuženom otpiše deo duga, pod uslovom da tuženi vrši uredno plaćanje ostatka duga u 12 (dvanaest) mesečnih rata. Budući da tuženi nikada nije počeo s otplatom mesečnih rata na dogovoreni način, tužilac je jednostrano raskinuo protokol, a potom se odlučio da pokrene arbitražni postupak radi namirenja svog potraživanja prema tuženom.

II) Arbitražni sporazum

U članu 6, stavu 2 protokola o priznanju i isplati duga, zaključenog između tužioca i tuženog, sadržana je arbitražna klauzula koja glasi:

„Svi sporovi koji nastanu iz ovog Protokola ili u vezi sa njim konačno se rešavaju arbitražom organizovanom u skladu sa Pravilnikom Beogradskog arbitražnog centra (Beogradska pravila). Spor rešava jedan arbitar. Sedište arbitraže je u Beogradu, Srbija. Jezik arbitražnog postupka je srpski jezik.“

III) Tok arbitražnog postupka

Među strankama nije bilo spora oko nadležnosti Beogradskog arbitražnog centra (BAC). Takođe, tuženi se nije protivio tužiočevom predlogu za imenovanje arbitra pojedinca, te je predloženi arbitar imenovan i potvrđen u skladu s Pravilnikom BAC-a. Konačno, među strankama je bilo nesporno da je za njihov ugovorni odnos merodavno pravo Republike Srbije.

Međutim, stranke se nisu složile oko činjeničnog stanja i značaja određenih činjenica za njihova međusobna prava i obaveze, te je, na njihov zahtev, održana i usmena rasprava.

IV) Arbitražna odluka

Arbitražnom odlukom od 14. jula 2016. g, arbitar pojedinac usvojio je zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati pun iznos glavnog duga s pripadajućom kamatom, te da tužiocu naknadi troškove arbitražnog postupka i troškove zastupanja.

U obrazloženju odluke arbitar pojedinac istakao je, između ostalog, da nema zakonskog ni činjeničnog osnova za tvrdnju tuženog da je zaključenjem protokola o priznanju i isplati duga došlo do novacije obaveza nastalih iz poslovnih odnosa tužioca i tuženog, imajući u vidu da zaključenjem protokola nije došlo do promene predmeta obaveze niti do promene njene kauze.

Takođe, arbitar pojedinac je na osnovu izvedenih dokaza zaključio da tuženi nikada nije počeo s plaćanjem mesečnih rata na način dogovoren protokolom. Kako tuženi tokom postupka nije dostavio nikakav dokaz da je obavestio tužioca o nizu nepredviđenih okolnosti koje pominje u odgovoru na tužbu, kao ni o svojoj nameri da započne s izmirivanjem duga, arbitar pojedinac smatrao je da se višemesečni rok između opomene koju je tužilac poslao tuženom i raskida protokola može smatrati razumnim rokom u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima, te je našao da je tužilac imao pravo da raskine protokol i zahteva naknadu štete u punom iznosu ukupnog duga, jer se nisu ispunili uslovi za delimični otpis duga.